400 радника у фабрици Леони је добило отказ зато што компанија затвара погон у Малолишту код Дољевца.
Детаљи. Чак 400 радника у фабрици Леони добило је отказ и додатно им није уплаћен допринос за пензију. Некима од њих недостаје стаж од само 8 месеци како би отишли у пензију.
► Ово је наставак тренда затварања страних фабрика у Србији ове године. Са ових додатних 400 радника, од почетка године укупно 9.650 радника остало је без посла у фабрикама за производњу делова за аутомобиле и текстилној индустрији.
► Као реакцију на отказе власт је наводно кренула да тражи радна места у Нишу и Крушевцу за раднике - чак и ако је баш у том Нишу 1250 радника остало без посла након затварања Бенетона и Џонсон Електрика.
►Постоје две могућности за раднике Леонија: да остану комплетно без посла и последично се одселе негде где ће моћи да нађу посао (највероватније иностранство) где ће бити плаћени такође бедном платом или да их капиталистичка власт пошаље да раде на радним местима негде другде у Србији где ће имати такође ниже плате због пада потражње за радном снагом због тренутне капиталистичке кризе. У сваком случају њихова ситуација показује немилосрдност капиталистичког система где мањина капиталиста има власништво над свим средствима за производњу док радници немају ништа друго но радну снагу да продају.
► Још већа со на рану радника је чињеница да им фирма током претходне године није уплаћивала допринос за пензију. Просечна пензија у Србији је свакако врло лоша, 2024. године износила је 45.000 динара што није чак ни довољно да се покрије просечна потрошња хране и трошкови становања који су 2024. године износили укупно 51.500 динара. Чак и да их фирма није спречила у намери да оду у заслужену пензију, старији радници Леонија дефинитивно нису имали много разлога да се радују свом ”сребрном добу”.
Закључак. Радничка класа као и увек под капитализмом сноси целу тежину криза капитализма. Да ли радници имају било какву алтернативу овом експлоататорском систему?
► Одговор је да, социјализам је једини правилан одговор јер су сви остали у суштини капитализам у разним бојама. Под социјалистичким начином производње се не производи за профит, за богаћење мањине капиталиста, већ за максимално задовољавање материјалних и културних потреба целог друштва.