Прво да видимо какве су те радионице и која је њихова функција:
“Привредна комора Србије организоваће серију од 18 бесплатних информативних радионица намењених регистрованим пољопривредним газдинствима, предузетницима и малим и средњим предузећима из области пољопривреде и прехрамбене индустрије. Ове радионице, како је најављено, биће организоване у циљу јачања капацитета индивидуалних пољопривредника и малих пољопривредних и прехрамбених произвођача.”
“Учесницима ће бити представљене предности вођења књиговодства за мала газдинства, предности уласка у систем ПДВ-а и могућност повраћаја ПДВ-а, као и друге важне финансијске и пореске теме. Радионица о дигиталном маркетингу и продаји пружиће све потребне информације о отварању веб странице за повећање продаје, предностима дигиталног маркетинга и коришћењу дигиталних платформи за унапређење пословања.”[1]
Све ово звучи дивно али неће помоћи материјалном стању ситног сељака и уопште масовном сиромаштву на селу:
“Према недавном истраживању невладине организације „За развојну иницијативу“ Секонс, коју финансирају УНДП и ЕУ, чак 38,6 одсто сеоског становништва живи испод границе сиромаштва. А чак 53 одсто оних који се искључиво баве пољопривредом је испод границе сиромаштва.”[2]
Уз то, све је мање малих пољопривредника због повећане улоге крупнe производње у пољопривреди, а ове радионице им сигурно неће помоћи.[3]
Беда и сиромаштво на селу ће нестати само када се промени сама материјална основа друштва. Реформе и краткотрајне субвенције могу продужити патњу ситних сељака пре него што се они одлуче да на трајно оду у град и постану радници - а овакве акције са радионицама не могу чак ни то. Учити мале пољопривреднике како да ефикасније плаћају порезе једино може служити за пропаганду и одржавање утиска да "држава" помаже сељацима.
Извори:
[2]https://www.nin.rs/arhiva/vesti/16205/propast-sela-u-srbiji
[3]https://rs.politsturm.com/gde-su-nestali-srpski-zemljoradnici