Svet potresaju krize, inflacija pogađa džep, a društvena nejednakost samo raste. Pokušavajući da pronađu uzroke, mnogi se okreću marksizmu. Jer upravo u marksističkoj analizi kapitalizma i klasne borbe mogu se pronaći odgovori na pitanja o prirodi kapitalizma, krizama i ratovima koji se danas događaju, kao i putu ka boljoj budućnosti za čovečanstvo.
Ali za svakoga ko se prvi put susreće sa teorijom marksizma, neizbežno se postavlja pitanje: odakle početi? Umesto da se obrati klasicima – Marksu, Engelsu, Lenjinu, Staljinu – mnogi nailaze na površne blogove, predavanja i prepiske u kojima se marksizam često izobličava i prilagođava zadacima vladajućih elita.
Posebno za one koji tek započinju svoj put usvajanja marksizma, pripremili smo odgovore na najčešća pitanja. Ovaj tekst sadrži odgovore, spisak literature, prednosti i mane svake knjige, kao i preporuke za njihovo čitanje. Takođe možete podeliti materijal sa onima u vašem okruženju koji pokazuju interesovanje za komunizam.
1. Zašto uopšte trošiti vreme (kojeg ionako ima malo) na proučavanje marksizma? Šta će vam to doneti?
Proučavanje marksizma neće vam doneti trenutnu finansijsku korist, ali će vam dati nešto daleko vrednije. Pre svega: razumevanje zašto je svet uređen onako kako jeste – zašto jedni žive u luksuzu, a drugi jedva preživljavaju; zašto se rad običnog čoveka sve manje ceni; zašto cene rastu; zašto bogati imaju tako ogromnu moć, a oni koji stvaraju sam život (radnici) ne mogu nikako da utiču na uređenje društva.
Marksizam pomaže da se uvide mehanizmi ugnjetavanja i eksploatacije čoveka koji su skriveni golom oku, i da se razume ko i kako upravlja životom većine ljudi.
Na mesto beskonačnih pitanja „zašto političari rade to, a ne drugo“, „zašto se donose takvi zakoni“, „kada će nastupiti dobar život“ i druga – marksizam daje jasno i precizno razumevanje: kod koga je zaista koncentrisana vlast nad životima ljudi, kako ne dozvoliti da vas prevare i šta po tom pitanju preduzeti. Istovremeno, marksistička analiza razotkriva laži i licemerje poslodavaca, pruža zaštitu od njihovih lukavstava i daje oruđe radnicima da se zaštite od samovolje.
2. Šta će se dogoditi ako ne izučavate marksizam?
Čovek će ostati žrtva obmane od strane vladajućih elita, pijun u tuđoj igri u interesu korporacija i superbogatih. Onima koji ne razumeju uređenje sveta, koje sile ga pokreću i šta se krije iza krasnorečivih nastupa i obećanja političara, lako je manipulisati.
Takav čovek će učestvovati u tuđoj političkoj igri, složiće se sa još jednim njemu stranim zakonom, postaće nemi rob u novom sukobu „velikih sila“. Verovaće nacionalističkoj propagandi koja odvlači radnike širom sveta od njihovih pravih neprijatelja, ili slatkim rečima „opozicije“ koja obećava da će na vlast dovesti „dobre ljude“ i doneti „dobre zakone“.
Vladajuća klasa ima mnogo načina da manipuliše ljudima, ne ostavljajući im ni šansu da spoznaju istinsku sliku sveta.
Marksizam, pak, skida maglu kapitalističke propagande i pokazuje svet onakvim kakav jeste: svet vladajućih superkorporacija i totalnog klasnog rata radnika i kapitalista.
3. Postoji čitavo mnoštvo različitih „marksističkih učenja“, „škola“, „struja“ itd. Šta tačno treba izučavati?
Marksizam-lenjinizam — teoriju Marksa i Engelsa, razvijenu i dopunjenu u praksi od strane Lenjina i Staljina. Spoljašnja raznolikost „struja“ teorije Marksa stvara varljivu predstavu da je marksizam univerzalna osnova iz koje izrastaju druge „škole“ i „ideologije“, navodno podjednako vredne. To nije tako: većina tih pravaca predstavljaju različita odstupanja i izobličenja marksizma.
4. Šta je lenjinizam?
Lenjinizam je razvoj marksističke teorije u uslovima XX veka, perioda kada je kapitalizam ušao u fazu imperijalizma. Lenjin je sačuvao metodologiju Marksa i Engelsa, ali ju je primenio na novu epohu – na dominaciju monopola, finansijskog kapitala, kolonijalnih protivrečnosti i svetskih ratova za podelu tržišta, područja za ulaganje kapitala i zone uticaja. Lenjinizam je praktični i teorijski razvoj marksizma u eri imperijalizma, koja se nastavlja i u XXI veku.
Među ključnim teorijskim dostignućima lenjinizma treba izdvojiti:
- koncepcija partije novog tipa – avangarde radničke klase; zbijena, disciplinovana, jedinstvena u teorijskom i praktičnom smislu organizacija, izgrađena na principima demokratskog centralizma;
- savez radnika i seljaka;
- teorija prerastanja buržoasko-demokratske revolucije u socijalističku, koja objašnjava da u zaostalim zemljama kapitalisti nisu sposobni da reše zadatke ukidanja samodržavlja i veleposedničkog zemljišnog vlasništva – to mora da učini radnička klasa;
- teorija imperijalizma; Lenjin je, oslanjajući se na marksističku analizu, okarakterisao imperijalizam kao najvišu i poslednju fazu kapitalizma. Ovu fazu odlikuju: dominacija monopola i finansijskog kapitala, prevlast izvoza kapitala nad izvozom robe, formiranje međunarodnih monopolsih saveza, završetak podele sveta između najvećih sila, pojačavanje parazitizma i propadanje kapitalističkog sistema;
- pobeda socijalizma u jednoj ili više zemalja. Lenjin je dokazao da zbog neravnomernog razvoja kapitalizma, socijalizam može pobediti najpre u jednoj ili više zemalja, nakon čega će se postepeno širiti i na druge zemlje;
- teorija diktature proleterijata (vlasti radničke klase), koju su razradili Marks i Engels, značajno je obogaćena od strane Lenjina. On ju je konkretizovao u uslovima imperijalističke epohe i revolucionarne prakse, otkrivši Sovjete kao oblik diktature proleterijata.
5. Lenjinizam – samo teorija?
Ne, lenjinizam je neposredno povezan sa praksom komunističkog pokreta. Lenjin nije samo teorijski utemeljio sve razrađene postavke, već ih je i praktično ostvario:
- izgrađena je partija boljševika, koja je stala na čelo Velike oktobarske socijalističke revolucije i prve socijalističke države na svetu;
- savez radnika i seljaka koji su boljševici stvorili u revoluciji obezbedio je pobedu Sovjetske vlasti u Građanskom ratu 1917–1922. godine;
- Velika oktobarska socijalistička revolucija 1917. godine postala je glavni primer uspešne taktike borbe proleterijata za radničku republiku;
- teorija imperijalizma postala je instrument za analizu savremenog kapitalizma i međunarodne situacije, te za razvoj strategije i taktike komunista;
- iskustvo izgradnje socijalizma u SSSR-u postalo je prvo u svetskoj istoriji potvrda teze o mogućnosti pobede socijalizma najpre u jednoj zemlji;
- vlast radničke klase izgrađena je u SSSR-u u obliku sovjetske vlasti.
Marksizam-lenjinizam je jedina teorija koja ne samo da je objasnila zakone razvoja kapitalizma, već je dovela i do njegovog stvarnog rušenja i izgradnje vlasti radnika.
Nijedno drugo „levo“ učenje koje je pokušavalo da „poboljša“ marksizam pre ili posle Lenjina, nije unelo u teoriju i praksu komunizma ništa ni približno uporedivo po značaju. Naprotiv, mnoštvo takvih učenja samo je stvorilo po komunistički pokret štetne devijacije.
6. Šta su to devijacije? U čemu je njihova šteta?
Devijacija u marksizmu je neosnovano odstupanje od marksističko-lenjinističke teorije koje izobličava njene teorijske principe i dovodi do grešaka u praksi. U zavisnosti od toga kako devijacije izobličavaju marksizam, dele se na desne i leve.
Na prvi pogled, devijacije se mogu doživljavati kao bezazlena razilaženja u razumevanju socijalizma, uloge radničke klase ili načina organizovanja radničkog pokreta. Onima koji tek počinju da izučavaju marksizam može se učiniti da sva ta neslaganja nisu toliko strašna, dokle god se tzv. „levica“ drži zajedničkog cilja: pravednog preobražaja društva u interesu radnih ljudi.
Međutim, svaka devijacija, uprkos prividnoj beznačajnosti, krije u sebi pretnju po radnički pokret. I leve i desne devijacije neizbežno nose sa sobom razdor, odstupanje od stvarnih interesa radničke klase i, na kraju krajeva, njen poraz.
7. Po čemu se razlikuju desne i leve devijacije?
Desne devijacije izražavaju se u težnji ka kompromisima sa vladajućom klasom. U praksi oni vode pasivnom praćenju kapitalista, odustajanju od samostalne revolucionarne linije i reformizmu. Nazivaju se „desnim“ zbog prilagođavanja interesima vladajuće klase i odustajanja od stvarnih akcija u interesu radnih ljudi.
Leve devijacije, naprotiv, odlikuju se preteranim „maksimalizmom“, „radikalizmom“ i „ultralevom“ agendom. „Levim“ ih ne nazivaju zbog navodno „izvorne revolucionarnosti“, već zato što se umesto na marksizam-lenjinizam oslanjaju na skup sjajnih parola i impulsivnih akcija, na maksimizaciju „revolucionarne“ linije „ovde i sada“.
Ove crte odražavaju tipično svetonazorni okvir sitnog vlasnika (sitne buržoazije), usmeren na ličnu korist, strah od nestabilnosti i težnju ka „brzom rezultatu“.
8. Kako se devijacije ispoljavaju u praksi?
Desne devijacije (npr. socijaldemokratija i evrokomunizam) zamenjuju klasnu borbu pokušajima da se reformiše kapitalizam. Njihovi sledbenici ograničavaju se na zahteve za nizom reformi koje nemaju nikakvog uticaja: „pošteni izbori“, proširenje parlamentarnih prava i socijalnog obezbeđenja, „kontrola društva“ nad državom. Oni gotovo ne dotiču pitanja privatne svojine i eksploatacije – temelja kapitalizma. Ovakav kurs odgovara vladajućoj klasi: odvlači pažnju masa od klasne borbe i nameće iluziju da se kapitalizam može „humanizovati“.
Drugi vid ispoljavanja desnih devijacija je socijal-šovinizam – pozicija odbrane interesa „svoje“ buržoaske vlade u suprotstavljanju između kapitalističkih država. Socijal-šovinizam u korenu protivreči principu proleterskog internacionalizma – jedinstva radnika svih zemalja u borbi protiv kapitalista svih zemalja.
Leve devijacije (npr. anarhizam, maoizam, trockizam i dr.) odbacuju ključne principe marksizma-lenjinizma, kao što su: centralizovano rukovodstvo partije, izdržana i dosledna taktika i strategija, naučno određenje socijalizma, partija lenjinskog tipa itd.
Umesto toga, njihovi sledbenici se oslanjaju na stihijnost i avanture različitih vrsta. Pri tome zanemaruju stvarne uslove i potrebe sadašnjeg trenutka, posebno neophodnost disciplinovane komunističke organizacije sa jedinstvenom linijom.
U današnje vreme leve devijacije se često ispoljavaju u vidu beskorisnog i opasnog akcionizma, političkog avanturizma i taktike „široke levice“ – udruživanja u što šire i amorfnije koalicije ljudi sa različitim stavovima.
9. Trocki, Mao, Kim Il Sung, Tito... – da li su i oni svi komunisti? Treba li ih čitati za izučavanje marksizma-lenjinizma?
Ne, oni nisu komunisti, jer njihovi stavovi i akcije ne odgovaraju temeljnim idejama marksizma-lenjinizma. Uprkos tome što svaki od njih koristi marksističku terminologiju i simboliku, u delu svaki od njih je u teoriji i praksi sprovodio liniju koja predstavlja devijaciju od principa marksizma-lenjinizma.
Trocki je stalno revidirao teoriju partije lenjinskog tipa, nastojeći da je pretvori u amorfnu koaliciju sa frakcijama, nalik onoj koju je nekada sam stvorio (tzv. „Avgustovski blok“). Stalno je klizio u ultraleve devijacije: negiranje mogućnosti socijalizma u jednoj posebno uzetoj zemlji, produbljivanje politike „ratnog komunizma“, militarizacija socijalizma itd.
Mao Cedung, Kim Il Sung, Pol Pot bili su sitnoburžoaski revolucionari koji su izvrnuli određenje socijalizma u duhu ideja seljačkog utopijskog socijalizma. Progonili su komuniste, a umesto izgradnje socijalizma bavili su se ultralevim eksperimentima. Tito je bio isti takav sitnoburžoaski revolucionar, ali je krenuo putem desne devijacije , sindikalizma (tzv. „jugoslovenski samoupravni socijalizam“) i saradnje sa kapitalističkim zemljama protiv SSSR-a.
Sve ove ličnosti, kao i niz drugih, ne mogu se smatrati komunistima, pristalicama marksizma-lenjinizma. Njih treba izučavati ne radi usvajanja marksističke teorije, već samo kao primere oportunizma i revizionizma.
10. Šta su oportunizam i revizionizam?
Oportunizam je teorija i praksa koje protivreče stvarnim interesima radničke klase, koje guraju radnički pokret na put koji odgovara buržoaziji, prilagođavanje trenutnim uslovima radi ciljeva koji su strani radničkoj klasi i ličnih interesa, što neizbežno ide na ruku vladajućoj klasi. Često ga prati revizija marksističke teorije.
Revizionizam je neosnovana revizija temeljnih postavki marksizma-lenjinizma pod maskom njihovog „kreativnog razvoja“. Revizionizam, pokrivajući se „obnavljanjem“ teorije, pokušava da revidira njene korene, praksom potvrđene postavke. Revizionizam slabi teoriju marksizma i ometa radnike u njihovoj borbi, stoga odgovara vladajućoj klasi kapitalista i predstavlja oblik oportunizma.
11. Može li se marksizam izučavati po interpretacijama? Na primer, članak, blog ili video s prepričavanjem suštine marksizma?
Različite interpretacije – članci, blogovi, predavanja, video-snimci i sl. – mogu se koristiti samo kao pomoćni materijal koji pomaže u razumevanju konteksta ili pojašnjenju složenih tačaka, ali oni ne mogu zameniti samostalno izučavanje klasičnih dela.
Posebno oprezno treba se odnositi prema popularnim prepričavanjima poput „marksizam za 10 minuta“ ili „prostim rečima o komunizmu“. Većina ovakvih materijala nastaje od strane ljudi koji nisu izučavali marksizam i krajnje su daleko od razumevanja njegove suštine, pa stoga često previše uprošćavaju i izobličavaju ga.
Rad sa izvornim delima je najprioritetniji način izučavanja teorije marksizma-lenjinizma.
12. Zašto treba čitati primarne izvore?
Izučavanje marksizma nije samo upoznavanje sa skupom ideja, već postepeno formiranje celovitog materijalističkog svetonazora. Pre svega, u delima klasika (Marks, Engels, Lenjin, Staljin) u potpunosti se otkrivaju logika i struktura marksističke teorije, njen metod i bogatstvo dostignuća marksizma u izučavanju i preobražaju društva.
Oslanjajući se na originalna dela klasika, onaj koji izučava formira čvrst materijalistički svetonazor, slobodan od većine izobličenja. Savladavši osnove teorije i metod marksizma, čovek će moći samostalno da se snalazi u gradivu, da razlikuje marksizam od različitih devijacija i revizija.
13. Šta i kojim redosledom treba čitati?
Podelili smo glavna dela klasika u uzastopne korake: od najjednostavnijih osnovnih tekstova ka složenijim delima.
Korak 1. Osnova
Najvažnije o tome kako je svet uređen i zašto se mora promeniti.
- Komunistički manifest (K. Marks, F. Engels, 1848) – Kratko i živo izlaganje osnova marksizma. Puža osnovno razumevanje komunističke teorije.
- Principi komunizma (F. Engels, 1847) – Osnove teorije u formatu pitanja i odgovora. Jednostavan i strukturiran tekst, prethodnik „Manifesta“.
- Tri izvora i tri sastavna dela marksizma (V. I. Lenjin, 1913) – Kratak i sistematski pregled porekla marksizma.
- Karl Marks (V. I. Lenjin, 1914) – Suština marksističke teorije u jednom članku.
- Razvoj socijalizma od utopije do nauke (F. Engels, 1880) – Kako su snovi o pravdi postali egzaktna nauka.
Korak 2. Ekonomija i savremeni svet
Od suštine eksploatacije i društvene nejednakosti do uzroka svetskih ratova.
- Najamni rad i kapital (K. Marks, 1849) – Suština mehanizma eksploatacije u kapitalističkom sistemu.
- Nadnica, cena i profit (K. Marks, 1865) – Rušenje buržoaskih mitova o životu najamnog radnika.
- Imperijalizam kao najviša faza kapitalizma (V. I. Lenjin, 1916) – Ključni tekst za razumevanje savremenog kapitalizma. Kako je epoha slobodne konkurencije zamenjena vlašću monopola i zašto su globalni ratovi za tržišta neizbežni.
Korak 3. Vlast i diktatura
Kome zapravo pripada država.
- O državi (V. I. Lenjin, 1919) – Jednostavno o tome kako mašina represije radi za vladajuću klasu.
- Država i revolucija (V. I. Lenjin, 1917) – Glavno delo o vlasti. Zašto je potrebna diktatura proleterijata i zašto se stari sistem ne može jednostavno „popraviti“.
Korak 4. Kako delovati
Od teorije ka akciji. Kako izgraditi partiju i pobeđivati.
- Gde početi? (V. I. Lenjin, 1901) – Kratak, ali važan tekst o prvim koracima radničkog pokreta ka stvaranju organizovane sile.
- Šta da se radi? (V. I. Lenjin, 1902) – Kako stvoriti partiju novog tipa koja će postati avangarda radničke klase.
- Korak napred, dva koraka nazad (V. I. Lenjin, 1904) – O unutarpartijskoj borbi protiv oportunizma i disciplini. Lenjin pokazuje kako je borba protiv menjševizma postavila temelje boljševizma.
- Velika inicijativa (V. I. Lenjin, 1919) – Kako izgleda društvo budućnosti i svestan rad u praksi.
- O osnovama lenjinizma (I. V. Staljin, 1924) – Sistematizacija lenjinove misli. Daje celovito razumevanje marksizma-lenjinizma.
Napredna teorija
Za one koji su savladali osnove i spremni su za detaljnije uranjanje.
- O dijalektičkom i istorijskom materijalizmu (I. V. Staljin, 1938) – Osnove dijalektike u kratkoj formi.
- Dijalektički materijalizam (M. Kornfort, 1953–1956) – Trotomno pristupačno izlaganje filozofskih osnova marksizma. Objašnjava dijalektiku, materijalizam, ključne pojmove, metod saznanja, prirodu svesti i vezu saznanja s praksom.
- Politička ekonomija (K. V. Ostrovitjanov, 1954) – Sovjetski udžbenik koji sistematski otkriva ekonomske zakone od primitivnih vremena do socijalizma. Posebna pažnja posvećena je analizi kapitalizma, dodatne vrednosti i kriza. Fundamentalni kurs marksističke političke ekonomije.
Takođe preporučujemo da pogledate naš video u kojem se detaljno objašnjava s kojim delovima je najbolje početi izučavanje marksizma i zašto.
14. Da li treba odmah čitati „Kapital“?
„Kapital“ je fundamentalno delo marksizma, najveće Marksovo delo u kojem je on u najpotpunijem obliku razotkrio suštinu kapitalističkog sistema. Međutim, ne preporučuje se započinjati izučavanje marksizma neposredno sa „Kapitalom“.
Prvo, to je izuzetno složeno, teorijski bogato delo koje zahteva već formirani materijalistički svetonazor i razumevanje osnovnih kategorija političke ekonomije. Sam Marks je decenijama išao ka pisanju „Kapitala“ – kroz filozofska i ekonomska istraživanja, analizu istorije.
Drugo, bez prethodnog upoznavanja sa pristupačnijim delima klasika, smisao i logika „Kapitala“ mogu se učiniti nerazumljivim i zbunjujućim, što često dovodi do gubitka interesovanja ili pogrešnog razumevanja suštine knjige.
Stoga se preporučuje da se „Kapital“ izučava kasnije, nakon što se savladaju osnovne postavke marksizma.
Ipak, ako početnik savlada „Kapital“ i uspe da razume njegov sadržaj – to je pohvalno dostignuće. Ali takav put ne odgovara svima.
15. A šta ne treba čitati?
Ne treba čitati oportuniste i revizioniste. Literatura koju su stvorili predstavnici raznih vrsta oportunizma i revizionizma, unapred sadrži izobličenja marksizma koja potkopavaju njegovu teorijsku osnovu.
Za početnika koji nije savladao osnove marksizma, upoznavanje sa oportunističkim i revizionističkim koncepcijama na početku svog puta je štetno. Takvi tekstovi mogu dug period vremena zbuniti i iskriviti njegovo razumevanje društvenih procesa, teorije i prakse komunizma, usmeriti ga u pogrešnom pravcu i dovesti do oportunizma.
16. Kako čitati radove o marksizmu?
Izučavanje teorije je naporan posao, ne samo lagano čitanje.
Promišljeno. Čitajte ne „letimično“, već polako, po delovima – deo po deo, jedno poglavlje; tražite logiku i argumentaciju.
Uz obavezno beleženje. Zapišite ključne teze, misli, lanac logičkih zaključivanja autora; pravite kratak prepričaj svojim rečima. Sastavljajte spisak pitanja za nejasna mesta i trudite se da pronađete odgovore na njih, obraćajući se drugim delima klasika marksizma, Velikoj sovjetskoj enciklopediji i drugoj obrazovnoj literaturi.
Razjašnjavajte istorijski i teorijski kontekst. Podvlačite i obeležavajte nerazumljive termine – njih možete razjasniti u Velikoj sovjetskoj enciklopediji.
Najbolji način izučavanja marksizma biće učenje u marksističkom kružoku, kolektivno i u vezi s praksom.
17. Zašto je najbolje izučavati teoriju u marksističkom kružoku?
Marksistički kružok je kolektivni oblik izučavanja teorije pri kojem učesnici usvajaju marksizam ne izolovano, već kroz zajedničku obradu tekstova, raspravu i praktičnu primenu stečenog znanja. U kružoku teorija prestaje da bude „čitanje radi čitanja“ i pretvara se u instrument za stvarni rad.
Marksizam je teško savladati samostalno – najbolje se izučava u živom okruženju, diskusiji, analizi i na delu. Zajedničko učenje pomaže da se izbegnu subjektivne greške, površno razumevanje i izobličenja, a kolektivna provera usvojenog gradiva čini učenje sistematičnim i delotvornim.
18. Zar format marksističkog kružoka nije zastareo?
Ne. Zadaci kružoka danas su isti kao i pre jednog veka u Lenjinovo vreme: obuka i priprema kadrova za komunističku partiju i spajanje naučnog komunizma s radničkim pokretom.
Kružok nije „hobi klub “, već grupa u kojoj učesnici uče teoriju, razvijaju disciplinu, pripremaju se za učešće u organizacionom radu. Ali da bi se ovi zadaci ostvarili, kružok mora biti deo komunističke organizacije.
19. Da li kružok obavezno mora biti deo organizacije?
Da. Kružok izvan komunističke organizacije pretvara se u praznu raspravu: u najboljem slučaju u teorijski seminar, u najgorem – u skup ljudi koje ne povezuje zajednički cilj.
Isto tako i sam marksizam koji se izučava „za sebe“ kao oblik „dokolice“ – mrtvo je znanje. Samo kružok koji deluje pod rukovodstvom komunističke organizacije obezbeđuje vezu teorije s praksom, priprema i vaspitava komuniste, a ne samo „ljude koji znaju teoriju“.
Organizacija zadaje kružoku smer, metodu učenja i stvarne zadatke, pretvarajući izučavanje marksizma u živi deo komunističkog rada.
20. U kojem kružoku izučavati marksizam-lenjinizam?
U našem.
Mi podučavamo aktuelnu teoriju marksizma-lenjinizma, pomažemo da se razotkriju revizionizam i oportunizam, da se identifikuju izobličenja. Ali najvažnije jeda povezujemo teoriju sa praksom.
U našoj organizaciji vaše obuka biće neposredno povezana sa izgradnjom komunističke partije. Postaćete deo tog procesa, unoseći stvarni doprinos u borbi za socijalizam.
Popunite prijavu za stupanje u organizaciju, i naši drugovi će vas kontaktirati. U slučaju da imate pitanja – pišite nam na: politsturm.club@gmail.com.