Цене станова у Србији непрестано расту. У Београду је за стан просечне величине од 55 квадрата, потребно издвојити целих 120 просечних децембарских плата, односно 10 година нето плата без трошења новца на било шта друго! Ако гледамо новембарску плату, потребно је издвојити 11 година плата. Када се од просечне плате одузме минимална потрошачка корпа, потребно је 33 годишње плате да се купи просечан стан од 55 квадрата, а када се исто то уради са медијалном платом (од које пола радника зарађује више, а пола мање) за куповину стана је потребно чак 76 година!
У циљу смањења инфлације, Народна Банка Србије заједно са многим другим светским банкама повећала је референтну каматну стопу - што је довело до преполовљења стамбеног кредитирања. Каматне стопе просто су превисоке, чак и са смањеном каматном стопом која постоји за купце првог стана. Цене станова, свеједно, изгледају стабилно, а продавци немају проблема с налажењем купаца. Већина станова у Србији не купује се кредитом, већ готовином, одједном. Тек један део раста цена некретнина може се објаснити доласком руских емиграната након почетка рата у Украјини - одређен део њих продао је своју имовину у Русији, те располаже залихама новца које може искористити за хитну куповину некретнина у Србији.
Уз то, тржишта капитала у Србији и даље су врло неразвијена: секундарно тржиште хартија од вредности скоро па и не постоји, а Београдска берза привлачи мало ког инвеститора. Није неочекивано што велики део капитала иде у некретнине када су оне врло често виђене као једина сигурна инвестиција у земљи. Коначно, у Србији је илегална буржоазија (организована мафија) врло јака. Оваквим је буржујима улагање у некретнине лак начин да свој капитал стечен кроз криминалне активности оперу и уведу у легалне токове - те није изненађујућ огроман број луксузних стамбених комплекса изграђених последњих неколико година.
Радници без неке наслеђене некретнине коју могу продати, врло тешко могу купити стан, па су суочени са другом страном подивљалог тржишта за некретнине: превисоке кирије. Стамбени проблем у српским градовима, готово у потпуности решен изградњом друштвених станова током друге половине двадесетог века, поново постаје врло важно питање. Чињеница да се луксузни стамбени комплекси граде свуда, а број бескућника у главном граду постаје све виши само је једна од бројних контрадикција капитализма - контрадикција које се могу решити само друштвеном станоградњом и преласком у социјализам.
Извори:
https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/odakle-novac-za-ovolike-cene-stan/
https://www.politika.rs/scc/clanak/520356/beskucnici-beograd-zastita