Да ли је стопа незапослености стварно пала и ако јесте шта то заправо значи у капиталистичком систему за радничку класу.
“Подаци Републичког завода за статистику (РЗС) за трећи квартал 2024. године кажу да је стопа незапослености у Србији 8,1 одсто, док је запосленост на нивоу од 51,9 одсто. Стопа незапослених код младих од 15 до 29 година, за исти период, износи 15 одсто.”[1]
Као што видимо стопа незапослености по овим подацима је наводно 8,1 одсто што и није баш задивљујуће. Наравно треба напоменути да је стопа незапослености 2012 била 24% и кад упоредимо 2024 и 2012 очигледно видимо велики пад стопе незапослености што владајућа странка види као њен лични успех.[2]
Прва ствар коју треба имати на уму овде јесте да је постојање незапослених неизбежно у капиталистичком систему зато што основни закон капиталистичке привреде јесте извлачење додатнe вредности кроз куповину радне снаге и то увек подразумева разне начине угњетавања радничке класе. Једно од тих начина је увођење нових средстава за производњу која су доста продуктивнијa и могу да замене десетине ако не и стотине радника. Последице су стварање масе незапослених радника који су спремни да прихвате било какав посао и било какве радне услове колико год лоши били. С друге стране радници који нису у овој незапосленој маси морају да трпе лоше услове рада на својим радним местима, ниске платe и дуже радне дане да управо и они сами не би завршили у маси незапослених.
Друга ствар садржи се у чињеници да се стопа незапослености смањила не због воље оваквих или онаквих чиновника на власти, који свакако радe у корист капиталиста, већ због развоја самог капиталистичког система и његових закона.
Из објективне реалности можемо рећи: висока стопа незапослености у периоду од 2008. до 2012. године била је последица светске капиталистичке кризе док je тренутна ниска незапосленост последица исцрпљивања тржишта радне снаге због прошлих капиталистичких криза које су максимално погоршале радне услове и сиромаштво радништва што је довело до масовног исељавања радника из Србије. У потрази за бољим животом ови радници су већином одлазили у земље западне Европе, то јест некадашње државе благостања, али су се често и тамо сусретали са незапосленошћу: чак и најуспешније капиталистичке земље бедне су по том питању када се упореде са СССР-ом и потпуним уништењем незапослености које се десило под совјетском влашћу.
Извори:
[2]https://www.statista.com/statistics/440532/unemployment-rate-in-serbia/