Синдикат запослених у београдској апотекарској установи "Опстанак" протестовао је почетком септембра због дугогодишњих проблема са неисплаћеним зарадама и недостатка основних средстава за рад.
“Током протеста, предали су званичан захтев начелнику Градске управе, тражећи хитно заказивање састанка са градоначелником јер, како тврде запослени, имају решење за проблеме.”[1]
Ове захтеве њихов синдикат приложио је граду Београду у облику предлога за буџетирање, промене модела рада и рационализацију пословања, али директан одговор нису добили.
Једини одговор на целу ствар био је Шапићев предлог да опозиција изабере директора, што ништа неће променити.
Овакве тактике промене кривца су покушај да радници синдиката (али што је и важније шира јавност) помисле да проблем лежи у једној особи или лошем директору, а не у материјалној основи на којој лежи апотекарски систем, а то је остварење профита на основу експлоатације човека од стране човека.
Уколико држава гледа на апотеке као на “њиховог” учесника на тржишту (што је случај у Србији, али и једини начин на који буржујска држава уопште може да гледа на државне апотеке) никакву разлику неће чинити да ли је апотека државна или приватна: обе ће се временом гасити у местима где није могуће остварити профит, на пример предграђима већих градова, а тамо где могу функционисати имаће готово исте цене, зато што су цене само рефлексија вредности робе на тржишту. Једини начин да државне апотеке пружају услуге примарне здравствене заштите свим грађанима (па и онима који не живе у центру града) је управо само ако не учествују у процесу размене - у супротном чак и да се тренутна криза са апотекама реши оне ће пре или касније бити или приватизоване или просто неће бити никакве разлике између приватних и државних апотека.
Шире, у здравственом систему, поскупеле су медицинске услуге за 17.7 посто на крају 2023; лекови су, такође, поскупели за 7.8 посто исте године. [2]
У тандему са тим поскупљењима 2024 у Србији, како извештава Н1, у апсолутном сиромаштву живи 800.000 људи. [3]
Ово су последице капиталистичког начина производње у Србији коју ни једна реформа или промена водећих кадрова у оквиру државних органа и предузећа не може исправити, јер су те кризе као и сиромаштво инхерентне у капиталистичком систему.
Извори:
[2]https://n1info.rs/biznis/inflacija-76-odsto-na-kraju-2023-godine/