Српска напредна странка потрошила је четири милиона евра на кампању за београдске изборе, а 2.9 милиона евра само на телевизијске огласе, објавила је Агенција за спречавање корупције, а пренела Н1 [1]. Напредњаци су за овогодишње локалне изборе такође потрошили позамашну своту новца и у Новом Саду - око 218 хиљада евра. За изнајмљивање простора Новосадског сајма где су имали свој кол центар, СНС је платио милион и 260 хиљада динара, док је за “одржавање страначке конвенције у хали „Чаир“ [у Нишу] тој спортској установи исплаћено је 360 хиљада динара.” [1]
Све ове бројке показују две ствари.
Либерална, парламентарна демократија није ништа но параван за власт српског капитала. Рекламе су скупе, а никаква радничка странка неће моћи да парира количини средстава коју странке подржаване од стране крупног капитала могу да осигурају. Наводна борба идеја и политика у неутралном окружењу, врло брзо се открива као борба капацитета за организацију, борба материјалних позиција. Уз то, чак и да рекламе некако плате, некаква радничка странка која стреми ка изборној победи морала би се некако борити против идеолошке подлоге засноване на чињеници да сваки становник Србије (као и у осталом сваки становник света) живи у капитализму - свакакве “здраворазумске” и “нормалне” позиције нису ништа но резултат материјалних услова у којима се људи налазе, као и векова латентне идеолошке индоктринације.
То да је либерална демократија фарса најбоље се види на земљама као што је Србија, земљама где се крупни капитал чак ни не труди да одржава некакву илузију политичке борбе и борбе за идеје, већ чврсто стоји иза једне странке - нескривено нам показујући природу либералне демократије као диктатуре капиталиста.
Трошење на кампање такође нам представља увид у стварно стање снаге српске ситнобуржоаске опозиције - ако изузмемо неке одређене капиталисте-опозиционаре (попут Драгана Шолака) она је наиме скоро потпуно без подршке српског крупног капитала. На последњим парламентарним изборима прошле године, СНС је потрошио четири пута више новца на кампању од свих опозиционих странака заједно [2]. Осим ако не дође до неке тектонске промене, којом би политика СНС-а кренула да смета српском великом капиталу, мала је вероватноћа да ће се на нашој политичкој сцени ишта променити у скорије време - главне странке опозиције просто речено немају леђа потребна да би власт отеле напредњацима.
Насупрот тврдњама разних мудролија са Твитера и Редита, ситуација у Србији тешко се може променити “гласањем за мање зло”. Пут ка стварним променама у Србији не лежи у гласању за ситнобуржоаске странке чија победа не би дошла на леђима некаквог “народа” коме је ситуација догрдила, већ на промени воље буржоазије. Пут ка промени лежи у организовању радничке алтернативе, у припреми неопходне организационе подлоге за револуцију.
Извори:
- Н1: Трошкови кампање за изборе: СНС само за Београд дао четири милиона евра, објављено 8. августа 2024.
- Н1: Ненадић: Минимум збирних трошкова кампање 20 милиона евра, СНС дао седам за ТВ оглашавање, објављено 20. децембра 2023.