Брза саобраћајница “Осмех Војводине”, која би требало да повеже Сомбор и Кикинду, прекорачиће свој оригинални буџет: уместо оригиналне цене од 420 милиона евра како је било најављено пре четири године, саобраћајница ће коштати две милијарде.
На чињеницу да ће саобраћајница ускоро кренути да се гради је пре неколико недеља подсетио председник Србије Александар Вучић. Он је, у оквиру презентације о плану “Скок у Будућност, Србија 2027” рекао да ће бити изргађено 162 километара пута на деоници Бачки Брег-Сомбор-Кула-Врбас-Србобран-Бечеј-Кикинда-Наково, као и да је предвиђена цена ове саобраћајнице скоро две милијарде евра, односно око 12 милиона евра по километру. Пут ће градити кинеска компанија China Construction Eighth Engineering Division, а средства ће бити обезбеђена зајмом у кинеској државној Експорт-импорт банци.
Сем што је цена порасла у односно на оригиналну пројекцију (што се понекад и може оправдати инфлацијом и порастом цена сировина) - изградња ове саобраћајнице са две траке сада кошта исто као и изградња “Фрушкогорског коридора”, деонице аутопута са четири (а не две траке), која уз то укључује и најдужи тунел у Србији.
Грађевински инжењер Данијел Дашић је, за Нову економију, по том питању изјавио да је “Тих 12,2 милиона по километру је много и за аутопут кроз равничарски предео, а камоли за обичну магистралу са две траке. Према COMPASS бази података (која прати трошкове грађевинских радова широм света) за 2024. годину, цена изградње магистрале какву предвиђа овај пројекат иде од 3,34 -3,78 милиона по километру. И то долара, не евра, тако да цена иде још ниже”.
Јасно је да је један узрок оваквих надуваних цена договор власти са извођачем радова. Иако наизглед потпуно бесмислен, овакав потез омогућава да одређен део зајмљеног новца заврши не само код кинеског извођача већ, између осталог, и у рукама домаћих подизвођача радова директно повезаних са буржујском владом.
Овај пројекат, међутим, открива још једну чињеницу: Србија се, још једном, показала као место где империјалне и лихварске државе и њихови капиталисти могу “уложити” свој капитал давањем за њих врло уносних зајмова. Такође се оцртава тренд повећаног значаја кинеског капитала у земљи: Србија је данас већи дужник кинеске Експорт-импорт банке (2,61 милијарде евра) него Међународног монетарног фонда (2,38 милијарде евра).
Да империјалистичке силе гледају своје интересе и извлаче вишак вредности из неразвијених земаља попут Србије, није ново. Нешто што такође није ново али се вреди подсетити јесте да, као и у случају Моравског коридора, Коридора десет, железнице Београд-Будимпешта, добар део дизања цене доноси амбиција и алавост домаће буржоазије, која упркос неопремљености и нестручности, ипак жели да “покупи кајмак” са овако великих пројеката.
Извори:
https://vreme.com/ekonomija/kako-je-osmeh-vojvodine-poskupeo-gotovo-pet-puta/