Фискални савет, независна технократска институција државе Србије претходних дана изазвала је праву пометњу српској буржоазији и њеној тренутној владајућој партији. Савет, чији је посао иначе да надгледа и оцењује руковање јавним финансијама, те да саветује оне који њима управљају, дошао је до забрињавајућег сазнања да је држава пробила овогодишњи буџет за 2,2 милијарде евра. Добро сад, зашто цепидлачити, 2 милијарде горе доле, нису 22 милијарде свакако. Шта је овде у суштини проблем? Да ли је то недостатак поштовања према институцији државног буџета? Сигурно не, овде институције једва да постоје, камоли да се поштују. Можда што држава не слуша сопствени саветодавни орган? Ни то није нешто нарочито ново, нити реално погађа већину радника наше републике. Проблем лежи суштински у три ствари.
Прва је чињеница да је буџет највише пробијен услед раста буџетских позајмица од 15 пута, то се другови, кад тад мора вратити. Гро тог трошка отишло је на покривање губитака ЕПС-а и Србијагас-а, које српски капитализам систематично уништава већ три деценије што кроз мањак инвестиција, што кроз криминално неспособно руководство, те на јефтино подмићивање радничке класе ситним испомоћима пред децембарске изборе (разуме се, након што им је приходе прво појела владајућа партија, па докусурила инфлација). То је као да вам је комшија у згради пироман, запали стан па вашом водом гаси свој пожар.
Други проблем је што 500 милиона евра стоји иза завесе тајности, из чега се може претпоставити да је тај новац "појео мрак", или да српска буржоазија има какве амбициозне планове, можда да отпочне свемирски програм, или би да опрема неку своју војску или тако нешто.
Трећи проблем је узимање дела ових средстава из буџетских резерви, које су ту за црне дане, у случају глади, природне катастрофе, рата, пандемије итд. Шта ће радници ове земље ако ишта од наведеног, задеси? Ништа, могу се само уздати у милостињу других држава јер ће од своје добити жеље за брзим опоравком.
Можда вам и не значе пуно ове цифре, 500 милиона, 2 милијарде, у земљи где већина зарађује једва 500 евра, па није лоше да то ставимо у перспективу. За почетак, наша привреда је кроз напоре својих радника 2021, створила 57,7 милијарди евра вредности, а неко списка 2,2 преко ноћи. Једна школа од 300-400 ђака кошта отприлике око 10.000 евра да се доведе у пристојно стање, за те паре могли смо средити 220.000 таквих школа, у земљи која има око 10.000 образовних установа. Додајте на све то да је само пришле године држава Србија платила 189 милиона евра на различите казне за неиспуњавање обавеза, а опет перспективе ради, цели Моравски коридор треба да нас кошта 700 милиона евра, четири године тако и ми смо изгубили један велики аутопут.
Највећа трагедија коју либерални опозициони медији никако не виде у овом фискалном фијаску, је следећа - део тих средстава је богатство које су наши радници створили, које им српска буржоазија сада удељује као милостињу, а оно што од тих средстава нису створили, мораће својим радом, данима и месецима свог живота, да врате. Остаје да се запитамо, радници Србије, имамо ли ми рачуна у овом нашем капитализму?