Шта смо заиста научили после локалних избора у Косјерићу и Зајечару

Шта смо заиста научили после локалних избора у Косјерићу и Зајечару

Након уобичајених неизвесности у току и непосредно након изборног дана, потврђена је нова победа владајуће странке на локалним изборима у Зајечару и Косјерићу. Страсти су се у међувремену смириле и дошао је тренутак када опозициона јавност извлачи закључке из новог пораза и покушава да пројектује будућа политичка кретања.

Детаљи. Аналитичари и овога пута у фокус примарно стављају политичку тактику и изборну математику као главне покретаче изборних резултата. Стога, као главни разлози победе Напредне странке истичу се максимална употреба њихових људских и финансијских ресурса на самом терену, док се с друге стране у центар проблема опозиционе политике ставља питање броја изборних колона које ће супротставити владајућој коалицији.

Шта је важно знати. СНС као убедљиво највећа и најмоћнија политичка организација у земљи и у претходним изборним циклусима показала је решеност да уз помоћ свих расположивих дозвољених и недозвољених средстава осваја власт на свим изборима широм земље. Одржавање избора у само две општине би по логици ствари требало више да погодује опозиционим странкама, где би њена организациона инфериорност могла да се сакрије због релативно малог броја људи и новца који су потребни да би се на одговарајући начин „покрили“ избори у два релативно мала места. Поновни јалови приговори на изборне неправилности и неадекватан одговор на изборни инжењеринг СНС-а озбиљно доводе у питање могућност опозиције да се суоче са истим проблемима на будућим републичким изборима. 

Што се тиче броја изборних листа, у Зајечару (где је опозиција изашла у више колона) СНС је освојио 47,13% док је у Косјерићу, где је опозиција наступила јединствено, освојио процентуално више гласова - 49,23%. Из наведеног свакако не можемо закључити да број изборних колона значајно утиче на крајњи резултат.

Неуобичајено велика излазност, 84% у Косјерићу и 63% у Зајечару, потврђује тезу да је бирачко тело мобилисано до максимума али истовремено оповргава претпоставку да висока излазност представља „освешћивање народа“ и да аутоматски доноси превагу на страни опозиције. 

Изборна тактика свакако јесте важно питање у либерално демократском систему, али она представља само „шлаг на торти“. Постоје много важнији фактори који одређују резултате избора који се најпре односе на реална економско-политичка питања у земљи и у њима најпре треба тражити разлоге за релативни неуспех власти. 

До сада се СНС показао способном да сачува и промовише интересе највећег дела капиталистичке класе, међутим, тренутна криза проузрокована спољним факторима и проблемима са унутрашњим привредним моделом мотивишу чак и делове буржоазије да траже политичку промену.

Пад дознака од 8% у односу на прошлу годину ствара снажан притисак на курс динара, док слабљење немачке привреде појачано претњом америчких царина значајно утичу на затварања фабрика у Србији које се налазе у систему ланаца снабдевања. Ово су само неки од најважнијих проблема са којима се власт тренутно суочава и последица њиховог даљег продубљивања би могла бити пад подршке у будућности. 

На крају, минули локални избори одржали су се под јаким утицајем студентских демонстрација. Како протестна атмосфера полако јењава није јасно због чега постоји оптимизам да ће власт и у будућности претрпети исто оволико или више штете него што је то био случај у Косјерићу, по основу узавреле политичке атмосфере. 

Закључак. Ако је СНС успео да победи чак и у таквим економским и политичким условима из простог разлога зато што има већу подршку међу буржоазијом (било легалном или илегалном) па због тога има више ресурса за кампање, шта то говори уопштено о могућности промена које не одговарају владајућој класи кроз изборе? Како би "систем" за који се опозиција и студенти боре, а који (колико бар видимо из програма студената) не тежи да промени производне односе у друштву нити да онемогући било који од механизама који омогућава буржоазији да јуче кроз ДС, данас кроз СНС, а сутра кроз неку трећу партију испуњава своје циљеве без било ког обазирања на жеље радника, на било који начин сем естетског био демократскији од тренутне ситуације? 

Иако су неки либерални аналитичари чак спремни да реалност да СНС добија изборе због подршке капитала донекле прихвате ("мафија је добила могућност да кампању СНС-а финансира црним новцем, а да заузврат добије беле послове, бирачи су поткупљивани и застрашивани" - каже Драгомир Анђелковић објашњавајући узроке изборних резултата) - то да изборе неће моћи да добију док та "мафија" не буде већински на њиховој страни ови опозициони либерали неће никада прихватити јер би то признање онда у пуном светлу приказало праву природу избора под капитализмом који нису ништа друго но начин за прикривање класне диктатуре буржоазије коју они заправо не желе да угрозе иако константно причају о борби против диктатуре као концепта.