Према најновијим подацима, број огласа за посао у 2023. опао је за шест одсто у поређењу с претходном годином, указујући на смањење активности на тржишту рада.
Укупно је објављено 71.715 огласа за посао, док је број јединствених кандидата порастао за 14 одсто, досежући 278.116 људи у потрази за послом.
Анализом специфичних радних позиција, уочава се да су продавци, магационери, возачи, радници у производњи, административни радници и комерцијалисти имали највише могућности за запошљавање.
Оно што посебно привлачи пажњу су максималне зараде оглашене за одређене позиције. На пример, продавцима је обећана максимална зарада од 250.000 динара, док су комерцијалисти имали могућност зараде чак до 350.000 динара. Магационери су имали прилику зарадити до 150.000 динара, док је за административне раднике максимална понуђена зарада износила 180.000 динара. Када је у питању плата возача друмског теретног транспорта, поједини послодавци су били спремни издвојити чак 350.000 динара.
Капиталисти су имали проблема и да пронађу раднике за занимања као што су месари, механичари, фризери, пекари, металостругари, столари и водоинсталатери. Због тога су за ове послове нуђене високе плате. На пример, месари и металостругари су могли да зараде до 120.000 динара, фризери и пекари до 200.000, механичари до 240.000, а водоинсталатери чак до 250.000 динара. Ипак, најтраженије позиције биле су у трговини tj. продаји, ИТ-у, машинству, администрацији и магацину.
Свакако делује чудно да се у Србији која је традиционално имала високу незапосленост, сад одјеном јавља дефицит радне снаге. Овде свакако има нешто демографских фактора, поготово кад узмемо у обзир да овдашње друштво стари и да највећа радна кохорта увелико одлази у пензију. Али поред тога, пад директних страних инвестиција и слабљење државних субвенција овде се може надоместити само појачаном експлоатацијом.
Капиталистичка експлоатација на домаћем тржишту довела је до исцрпљивања тржиша.
Лоши радни услови, ниске плате и лош животни стандард мотивисали су раднике да траже посао у суседним земљама. Ако многи одлазе у земље где су плате више, то ствара дефицит радне снаге на домаћем тржишту. Као резултат, фирме су принуђене да понуде више плате и бенефиције како би задржале или привукле раднике. Треба само имати на уму, како дошло, тако и отишло, чим се тржиште засити новим радницима, ако не домаћим, онда страним, плате ће брзо изгубити на вредности.