У току прошле недеље изашла је вест о штрајку радника у предузећу Ласта, а као узрок могућег штрајка наводи се разматрање о укидању уговора измећу тог предузећа и града Бeoграда. Оваква ситуација може довести до неповољних услова за предузеће, а тиме и до отпуштања радника [1].
Овај догађај је само један пример неповољних тенденција капиталистичког слободног тржишта које на разне начине отежавају живот просечног човека. У датом случају потенцијално смањење фирме или чак гашење због тржишног превирања довешће до губитка посла за велики број радника (у горе поменутој вести наводи се бројка око 2000 радника). Услед конкуренције на тржишту фирме су приморане да оптимизују своје пословање како би профитирале услед чега је радник само још једна бројка коју је потребно усагласити са крајњом рачуницом.
Поред овога постоје многи други начини којима се фирме служе како би, на уштрб радника, дошле до већих профита. Рецимо на пример замена радника машинама. Пример за ово имамо у скорашњој вести о замени кондуктера у нишким аутобусима са електричним уређајима за продају карата [2]. Поред машина у ове сврхе користе се и радници из других држава који ће за мање плате радити исти посао, што последњих пар година такође можемо видети у Србији.
Услед свега овога долази до незадовољства међу радницима које се у првом случају испољава кроз економистичку борбу, тј. синдикалну организацију и штрајкове, борбу за боље плате и услове на послу. Са друге стране, у случајевима где капитал више користи машине и стране раднике настаје мржња према имплементацији нових технологија у производном процесу, односно почиње реакционарно противљење имиграцији под паролом да „мигранти краду наша радна места“.
Што се синдикалне борбе тиче, она представља природну реакцију радника на прoблеме који су свакодневно пред њима. Битно је нагласити да они у ову борбу улазе без схватања корена пробелема те су у скалду са тим било какви добици, у виду веће плате или некаквих других погодности, неодрживи и суштински не мењају стање експлоатације у којем се радништво налази.
Коришћење увезене јефтиније радне снаге ствара антагонизам унутар радничке класе. Када говоримо о страним радницима овај антагонизам користе фашистички идеолози како би разбили раднички покрет и локалне раднике одаљили од интернационалних покрета и ставили под контролу локалних капиталиста.
У свему овоме циљ марксиста-лењиниста јесте да својом критиком укажу на проблеме синдикализма, коришћења нових технологија у циљу профита, и шовинистичких ставова према остатку светског радништва. Ово је једино могуће учинити путем стварања комунистичке партије са доследним теоретским знањем на бази дијалектичког материјализма, и подучавањем и организацијом радника како би они свој фокус са разједињених борби разноликог карактера пребацили на отворену и организовану класну борбу.
Извори: