У несрећи због урушавања надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду јуче је погинуло 14 особа, а троје повређено, саопштио је министар унутрашњих послова Ивица Дачић [1].
Нажалост, овакве трагедије су неминовне у друштву у коме постоји профит, тачније у капитализму. Инвеститори, како би максимизирали своју зараду, теже да уштеде на сваком кораку, било на инжењерима, материјалима или нечему трећем. То је правилност која ће се јављати ма ко био на власти.
Тривијалне ствари, попут Дана жалости, не помажу никоме, ни родитељима који су остали без деце, ни осталима који су остали без вољених особа. Такве мере се једино предузимају као контрола штете и зарад одржања угледа политичких фигура у очима јавности. Са друге стране, редовни позиви након сваке трагедије да се иста “не политизује” су подједнака бесмислица пошто је управо политизација трагедија оно што спречава будуће трагедије.
Доћи ће дан када ће радници збацити јарам капитала и када ће профит постати само успомена некадашњег времена. До тада морамо да се чувамо и боримо да угњетавања човека од стране човека више не буде и да на тај начин из корена променимо систем који жртвује животе зарад новца.