Дана 2. априла 2025., амерички председник Доналд Трамп најавио је свеобухватне царине за скоро сваку земљу, ескалирајући амерички трговински рат. Он је то назвао „Дан ослобођења“.
Детаљи. Основна царина од 10% биће наметнута на сву робу увезену у САД, али неке земље се суочавају са увозним царинама до 50%. Земље у ЕУ ће се суочити са царинама до 20%, а Кина ће се суочити са 34% поврх већ постојећих 20% (Србија се суочава са рекордних 37% - коментар преводиоца). Трамп је такође потврдио тарифе од 25% на челик, алуминијум и стране аутомобиле.
► Трамп је рекао да су царине одговор на године „непоштене трговине“ — објашњавајући да су друге земље увек уводиле царине на америчку робу. Такође је рекао да ће то „обновити амерички суверенитет, подстаћи националну економију и заштитити америчка радна места“.
► Земље широм света обећале су противмере на ове тарифе. ЕУ тражи бољи договор, али припрема пропорционалан одговор. Кина је узвратила царинама од 34%, док позива САД да одмах укину ову последњу рунду царина.
Контекст. До овога је дошло када су се САД суочиле са растућим трговинским дефицитом, који је достигао рекордних 131,4 милијарде долара. Увоз је порастао за 10%, док је извоз порастао за само 1,2%.
► Тензије расту између Кине и САД док ЕУ покушава да се поново потврди као трећа сила. Све већа сфера утицаја Кине угрожава хегемонију коју САД уживају од краја Хладног рата.
► Многе америчке националне индустрије су се бориле да се такмиче са јефтинијим и често субвенционисаним увозом. Један пример је америчка аутомобилска индустрија, која има трговински дефицит од 93,5 милијарди долара и увози 50% аутомобила продатих у САД.
► Канада и Мексико, којима је раније претило царинама, сада су изузети од основне тарифе од 10%. Раније ове године, обе земље су се суочиле са могућим царинама од 25% на низ роба, али су оне одложене или суспендоване последњих месеци како се преговори настављају.
Важно је знати. Ове тарифе се користе за преусмеравање капитала и консолидацију тржишта у припреми за рат, слично ономе што се догодило почетком 20. века.
► Изашавши из постхладноратовске ере, Сједињене Државе настоје да поврате америчко тржиште, процес који је Стаљин изнео пре Првог светског рата у својој књизи “Марксизам и национално питање“: “Главни проблем за младу буржоазију је проблем тржишта. Њен циљ је да прода своју робу и да изађе као победник из конкуренције са буржоазијом друге националности. Отуда њена жеља да обезбеди “своје”, своје “домаће“ тржиште. Тржиште је прва школа у којој се буржоазија учи свом национализму.”
► Трампови поступци имају директну аналогију са поступцима републиканског председника Хувера из 1920-их. Попут Трампа, Хувер је увео царине да би „заштитио домаће произвођаче“ и покренуо трговинске ратове. Резултат његових акција била је Велика депресија: брз пад светске трговине, пропаст милиона људи и огроман пораст незапослености. Већ смо сведоци значајног пада на америчкој берзи.
► Земље, од којих је већина у великој мери зависна од извоза у САД, или су присиљене да седе за преговарачки сто — као што су Мексико, Канада или Велика Британија — почињу да размишљају о усклађивању са другим економским силама. Док друге империјалистичке силе почињу да одговарају на исти начин, видимо загревање глобалног трговинског рата који би могао да ескалира у оружани сукоб.
Закључак. Иза реторике „Дана ослобођења“ крије се реалност међуимперијалистичке конкуренције. Сједињене Државе покушавају да поново поделе глобална тржишта и поново успоставе контролу над трговачким путевима и ресурсима на рачун ривалских империјалистичких сила. Ове контрадикције су неизбежна последицe кризе хиперпродукције и стагнације капиталистичког система.
Терет ће пасти на радничку класу — прво кроз губитак радних места, инфлацију и мере штедње, а затим кроз регрутацију и смрт, као што је историја већ показала.