Сведоци смо да се велики број радника појављује на митинзима СНС-а. Шта је узрок ове појаве?
Детаљи. Покрет Крени-Промени саопштио је да су радници у Србији пријавили више од 100 институција и предузећа која су приморавала запослене да присуствују митингу СНС-а 12.априла у Београду
►Такође су објавили које тачно институције и предузећа приморавају раднике на присуство митингу, у питању су: основне школе, домови здравља, јавна комунална предузећа, општине и фабрике за производњу наоружања (Југоимпорт СДПР и Наменска индустрија „Слобода“).
Треба да знате. Прва ствар коју треба да установимо је чињеница да је СНС владајућа странка у Србији више од 10 година. Током тог релативно дугог периода успели су да прошире своју агентуру по целој Србији и последично у скоро свим јавним (и приватним) предузећима и институцијама. Друга битна ствар је чињеница да је Србија једна од најзаосталијих капиталистичких држава у Европи по питању пољопривреде. Чак 14% радне снаге се и даље бави ситном пољопривредном производњом (просечна величина пољопривредног газдинства у Србији је 5,4 хектара чак 2,6 пута мање од просека у ЕУ), са јако ниском продуктивношћу рада.
►Као и у свакој грани капиталистичке привреде па тако и у пољопривреди одвија се неизбежни феномен монополизације. Ово показују разни статистички подаци. Од 2002–2022. године чак 740.000 људи је напустило село. Уз то додаћемо и чињеницу да крупна пољопривредна газдинства (која држе више од 100 хектара земље) чине само 0,3% свих газдинстава, али зато држе чак 23,8% земљишта и да се њихова количина смањује, али да зато држе доста више земљишта.
►Последично нестајућа ситна буржоазија, истиснута са села због тржишне конкуренције против крупног капитала, тражи посао у граду где доминирају крупни монополисти (државни или приватни небитно је) који су у већини случајева не само повезани са СНС-ом већ директно финансирају ову странку како би она радила у њиховим интересима. Ови радници миграцијом из села у град презасићују тржиште рада и држе цену радне снаге релативно ниском када се упореди са бившим "државама благостања", где се већ одавно завршила ова миграција (Немачка, Шведска, САД итд.).
►Овај део радничке класе је нарочито рањив. Главни разлози су низак степен развоја инфраструктуре, едукације и сиромаштво на селу у поређењу са градовима. Ови радници додатно, преласком из села у град, улазе у тотално нову средину где се, одсечени од живота где су већином "сами себи били газде", суочавају са пуном бруталношћу капиталистичке експлоатације. Штетни стереотипи о руралном становништву чине их још рањивијим и спремним да прихвате сваку понуду и наводну помоћ. Наравно, овде се не ради само о радницима који мигрирају са села у град, имамо такође огромне количине радника који су из града, раднике из ромске заједнице који су под нарочитим притиском, као и мигрантске раднике који долазе у Србију. Чињенично је, међутим, да се већина предузећа и институција чији су запослени приморани да долазе на митинге СНС-а налази у малим градовима у централној и јужној Србији и Војводини. Најугроженији радници у овим градовима живе у руралним срединама и бивши су припадници ситне буржоазије, а сада су експлоатисани као најамни радници.
►Интересантно је погледати како се либерали, што опозициони, али и они на власти, односе према експлоатацији oве секције радничке класе чија је зависност од владајуће групе капиталиста нарочито високог степена. Обично, када им је потребно да скупљају "политичке поене", чујемо јауке и апеле за помоћ овим радницима, а када им то није потребно користе их као пропагандни спектакл за дељење радничке класе. Од опозиције можемо чути како је Србија тренутно подељена на “студентe, грађанe, и поштене људе који се боре против сендвичара, крезубих необразованих ћација и криминалаца”, док од власти слушамо о истој тој подели само што је по њима сукоб између "студената који хоће да уче и поштене Србије против рушилачке руље страних плаћеника”.
►Српско друштво јесте подељено на два пола и две супростављене групе - раднике (који не контролишу средства за производњу) и капиталисте (који та средства поседују). За разлику од подела које форсирају владајуће структуре, оваква подела заснована је на врло реалним и јасно дефинисаним друштвеним односима, а не на малограђанском моралисању и елитизму. Класна подела је такође много релевантнија за даљи развој српског друштва. Од поделе на “ћације” и “студенте” једино евентуално можемо очекивати површну промену односа снага буржуја која је сама по себи својствена капитализму. Са друге стране, од поделе на раднике и капиталисте - и сукоба који произилази из те поделе - можемо очекивати фундаменталну, квалитативну промену друштва на боље.
Закључак. Кроз овај чланaк упознали смо се са узроком појављивања радничке класе на митинзима њихових тлачитеља, то јест који се тачно процес одвија у капиталистичкој Србији да доведе до масовног појављивања специфично припадника радничке класе на скуповима СНС-а. Такође видимо да и опозициони и владајући капиталистички блок деле радничку класу вештачким етикетирањем. Радничка класа у Србији неће наћи спас од експлоатације кроз подржавање "добрих" или "лоших" буржуја, и последично треба да изгради сопствено социјалистичко друштво без својих тлачитеља који су одавно постали сувишни у целокупном процесу друштвене производње. Да би радници извршили свој историјски задатак, морају изучавати марксизам-лењинизам и користити га као основни алат радничке класе за трансформацију друштва. Морају немилосрдно разоткрити прави узрок сваке последице капиталистичког друштва, а не наседати на јефтине трикове капиталиста и њихових слуга.