Домаћи произвођачи пелета губе у конкуренцији против страних произвођача. Шта ово значи за раднике?
Детаљи. Влада Србије је почетком марта укинула привремену забрану увоза пелета, чиме су домаћи произвођачи доведени у ризик од пропадања због лошијег положаја на тржишту у односу на стране.
►Највећа претња домаћим капиталистичким произвођачима пелета су управо страни произвођачи. Они су знатно крупнији играчи и последично имају способности за масовну производњу јефтиног и неквалитетног (али свакако корисног) пелета који се извози у Србију.
►Са свим овим на уму, није ни чудо што се домаћи произвођачи пелета буне - у ризику су од губитка егзистенције. Да би изашли као победници у тржишној борби против јачег конкурента, потребна им је подршка државе за успостављање „фер тржишне конкуренције“ у виду субвенција и проткеционистичких политика.
►За пример успеха овакве државне интервенције у привреди узима се Пољска, чија се дрвна индустрија прошле године борила са још једном капиталистичком кризом, током које су хиљаде радника губили своја радна места.
►Док се капиталисти брину да ли ће моћи да наставе да остварују профит, више од 2000 радника је у ризику од губитка својих радних места од којих, као и сваки припадник радничке класе, зависе.
Треба да знате.Kапиталистичка класа ће увек заговорaти слободно тржиште и државну интервенцију када им је то у интересу, посебно против других капиталиста. Док капиталисти примају субвенције (које сами радници плаћају кроз порезе) и опстају на одређеном тржишту које је тренутно профитабилно, они ће у првом тренутку када профитна стопа падне преусмерити свој капитал на профитабилније тржиште и оставити раднике на цедилу без неопходних животних средстава. Ово је феномен неизбежно повезан са капиталистичком привредом, било да је реч о „добром” или „лошем” капитализму.
Закључак. Овде је и више него очигледно ко ће највише платити због још једне капиталистичке кризе. Радничка класа која нема ништа осим своје радне снаге за продају на тржишту. У међувремену, најкрупнији капиталисти ће заузети одређена профитабилна тржишта, док ће већина капиталиста-губитника једноставно пласирати свој капитал на неко друго тржиште.
►Да би се ово избегло, оваква анархија тржишта мора бити замењена свесно планираном социјалистичком привредом, чији ће основни циљ бити максимално задовољавање људских потреба целог друштва, а не стварање профита за мањину капиталиста. Ово је једино могуће кроз комунистичку едукацију и изградњу комунистичке партије која ће водити радничку класу ка њеној победи над капитализмом.