Више од 70 одсто грађана нема поверења у полицију

Више од 70 одсто грађана нема поверења у полицију

Најновије истраживање које је спровело Струковно удружење полиције "Др Рудолф Арчибалд Рајс" потврђује да грађани Србије немају поверења у полицију.

Детаљи. Истраживање показује да 41,7% грађана верује да полиција првенствено штити интересе политичких партија, док 37,8% сматра да она брани интересе владе Србије. 9,4% испитаника сматра да полиција служи интересима својих највиших званичника.

► Истраживање такође наглашава да грађани сматрају полицију неспособном да испуни чак и своју основну улогу "заштитника" друштва: 67,4% грађана оцењује сарадњу између полиције и јавности као "лошу" или "врло лошу", док преко 70% углавном не верује овој институцији. 

► Корупција, као појам инхерентан капитализму, је приметан и у резултатима ових налаза: ,,74,7 одсто грађана види корупцију као велики проблем у полицији” наводи Н1. 

Шта је важно знати? Чињеница да 72% грађана верује да политичари "у потпуности утичу" на свакодневни оперативни рад полиције додатно руши мит о неутралности полиције.

►У било ком систему, полиција, или било која манифестација силе владајуће класа (ма која то класа била), је инхерентно политичка. 

► Полиција, као институција буржоаске државе, не служи интересима народа. Уместо тога, делује као репресивни апарат који штити владајућу класу и њене политичке марионете. 

► Ово није промашај појединачних припадника, већ система као целине. Полиција није присутна тамо где је потребна јер је њена права функција да штити капитал. Грађани то у свом свакодневном животу виде и тако долазе до правилних запажања о полицијском раду.

Закључак "Оперативна независност" репресивних органа је либерална фантазија, налик оној о независним институцијама, њихова лојалност припада онима који држе моћ и имовину.

►Када 74,7% грађана види корупцију као системски проблем, или када 72% препознаје политичку контролу над полицијом, то потврђује да радници бар на неком интуитивном нивоу разумеју праву природу државе.

►Таква свест, наравно, није крајни циљ - она се, између осталог, лако може претворити у либералну опсесију са стварањем исправне полиције која би радила “у складу са законом” и “служила свим грађанима”.

 ►Задатак комунистичке партије вођене марксизмом-лењинизмом је да тај спонтани облик свести о класном друштву који се јавља из директног животног искуства радничке класе претвори, вођена научним социјализмом, у стварно схватање механизама друштва у коме радници живе - схватање које тек онда, а никако пре тога, може служити као водиља у даљем политичком организовању.