У суботу увече, на Зеленом венцу у Београду, група младића напала је радника из "Градске чистоће". Радник је, наводно, опоменуо младиће да не бацају смеће по тротоару, што су ови схватили као позив на сукоб.
На друштвеним мрежама освануо је снимак инцидента. На снимку се види да су младићи насртали на радника и ударали га метлом, док се овај бранио.
На то се огласио председник Привременог органа Града Београда, Александар Шапић, осудивши напад, наводећи да је недопустиво угрожавати безбедност радника "Градске чистоће" на радном месту и надајући се да ће починиоци бити адекватно кажњени, како се слични инциденти не би понављали.
Ако је тачно да уколико ови починиоци буду кажњени, више неће бити сличних инцидената, онда треба да реагује мало ажурније, а не да се, попут грађанина без овлаштења, само "нада". Међутим, решење не лежи у друштву у којем људи исказују поштовање према животној средини и онима који је одржавају, само када има ко да их законски гони на то. Није идеја је да се створи друштво у којем би хулиган покупио смеће са пода и извинио се раднику из страха од надлежних органа, већ у којем насиље не би ни било усмерено према раднику. Раднику нису довољне ригорозне мере којима ће држава силом и страхом да уводи ред, "штитећи" радника. Није довољно само потиснути насиље репресијама, јер ово није случајан догађај. Насиље над радницима је појава којој свакодневно сведочимо, те се ваља запитати зашто се, у слободи, младићи понашају насилно према пожртвованом раднику. Важно је размотрити улогу образовних система, породице и медија у обликовању понашања младих људи јер се насиље буди из дубљих структуралних проблема.
Радници градске чистоће се суочавају с лошим положајем и недовољном заштитом. Капитализам ствара друштвену динамику која угрожава раднике, не само тако што их израбљује, већ и по томе што гура раднике једне против других. Тако радници градске чистоће, који обављају тешке и кључне јавне услуге, могу постати мета агресије и непоштовања, јер капитализам гради перцепцију да су ови радници мање важни и мање вредни, редукујући људе на њихов допринос процесу акумулације капитала.
Радници градске чистоће су незамењиви стубови нашег свакодневног живота. Они се свакодневно суочавају с изазовима и тешкоћама, излажући се физичком напору како би обезбедили чистоћу наших улица и јавних простора. Важно је препознати вредност њиховог рада и указати им захвалност и поштовање. То захтева радикалне промене друштвених норми, промене у вредновању радника, а оне долазе променом друштвеног система, те стварању друштва које вреднује човека изнад профита.