Неизмирена дуговања, несташица лекова, гашење апотека, несиплаћене плате и незадовољни радници. Све ово само је наставак одумирања једног државног предузећа које је престало да буде конкурентно на капиталистичком тржишту.
Детаљи:
► Чланови синдиката „Опсанал“ запослени у државној установи Апотека Београд предали су захтеве градоначелнику Београда и министру здравља у којима траже решење тренутне тешке ситуације.
► Како преноси Форбс, до сада је затворено 30 објеката, 200 радника је напустило посао (мада треба назначити да је неки њихов део отишао у пензију), а да преостали нису примили плате већ неколико месеци. Уз све ово наводи се да ова установа јoш увек није успела да иплати све дугове својим дистрибутерима.
Контекст:
► Све ово догађа се услед већ подмакле монополизације фармацеутског тржишта. Наиме велики приватни апотекарски ланци увелико су потиснули мале предузетнике на тржишту, док дистрибутери своју позицију користе како би осигурали предност својим малопродајним ланцима у тржишној трци.
► Још један потенцијалан разлог због чега је Апотека Београд остављена на цедилу јесте стање презадужености главног града. Град је услед дугогодишње лоше управљачке политике већ неко време у огромним дуговима.
Шта је важно знати?
► Апотека Београд, иако државна фирма, послује као и свака друга фирма у капиталистичком систему. Главни њен циљ јесте постизање максималног профита путем обрта робе (у oвом случају лекова и других суплемената) на тржишту. Уколико профита нема, тј. уколико ова фирма почне да губи тржишну трку, само њено постојање постаје камен око врата њених финансијера, у овом случају града Београда.
► На основу ових и горе поменутих услова пословања није тешко закључити шта је највероватнији исход за ову фирму. Њено гашење, драстично смањење трошкова (путем отпуштања радника и гашења малопродајних локација), или приватизација услед јаке конкуренцијe и чињенице да сам град кубури са ресурсима је готово сигурна судбина једног губиташа.
Закључак:
Борба радника ових апотека која траје већ годину и више дана је готово засигурно већ изгубљена, због свог синдикалистичког карактера који се уместо оштре и oдлучне класне борбе практично заснива на мољењу за милостињом. Иако они наводе важност приступачности лекова, та важност за капиталисте не представља битан фактор, поготово не када у томе нема никаквог профита. У капиталистичком друштву стицање профита је једини мотив који може да покреће производњу и фирме које не доприносе томе не могу да опстану на дуже стазе, без обзира на добре или лоше намере власника.
Једино решење за раднике у овом сектору налзи се у повезивању са остатком радничке класе у борби, не само за веће плате и боље услове рада већ за социјалистичко друштво где фокус производње не лежи у профитима већ у задовољавању друштвених потреба.