Влада Републике Србије усвојила је промене неопорезивих износа за све надокнаде преноси Бизнис.рс [1]. У другом чланку овог портала који је ове промене наговестио пре њиховог прихватања представљен је један, по њима, најважнији проблем система опорезивања у Србији [2].
Као кључни проблем у овом тексту наведено је то да је Србија једна од ретких европских земаља која не примењује прогресивно опорезивање зараде. Закључак чланка је да у тренутном систему опорезивања највећи терет пада на леђа најсиромашнијих у земљи, а да би се имплементацијом прогресивног опорезивања Србија:
„...придружила већини европских земаља које оваквим моделом настоје да смање неједнакост и повећају социјалну правду.“ [2]
Да ли ће овакав порески систем заиста довести до смањења неједнакости и спасити раднике сиромаштва? Да ли је ово уопште проблем на који би се комунисти требало фокусирати?
Главни аргумент који дају поборници успостављања система прогресивног опорезивања јесте идеја да ће тим путем богаташи бити приморани да већи део свог профита дају држави. Али у пракси ова идеја остаје само то, идеја. У реалности и управо у тим европским земаљама, а и у остатку света, капиталисти су нашли много начина да избегну плаћање намета путем „offshore“ компанија и других трикова [3].
Још један проблем лежи у томе што се овај предлог за „повећање социјалне правде“, шта год ова фраза аутору значила, ослања на реформу већ постојећих или стварање нових закона у оквиру капиталистичких држава. С обзиром да су капиталистичка држава, па самим тим и закони које она ствара, инструмент капиталистичке класе овакве измене су у најбољем случају алат за пацификацију радника у периодима растућег незадовољства. У најгорем случају овакав предлог наићи ће на велики отпор од стране капиталиста или ће убрзо након доношења, услед прве кризе, бити замењен неким другим законом који више одговара капиталистима.
Најбитније од свега јесте то да и када би се овакве реформе спровеле без отпора капиталиста, и без њиховог избегавања пореза, оне не би решиле суштину проблема. Оно што је кључ „неједнакости“ јесте класна подела друштва у којем капиталисти чврсто држе средства за производњу и путем експлоатације радника згрћу милионске профите, док радници који те профите стварају животаре у беди и сиромаштву.
Као доследни комунисти ми смо свесни свега овога, те се ни не упуштамо у реформистичке подухвате који на крају дана неће решити главне противречности капиталистичке производње. Ми знамо да се даље може само путем класне борбе, рушењем капиталистичког система, и успостављањем радничке контроле над средствима производње.
Извори:
[2] https://biznis.rs/vesti/srbija/vazecim-poreskim-stopama-najvece-opterecenje-snose-najsiromasniji/
[3] https://us.politsturm.com/tax-evasion-how-do-capitalists-evade-taxes#iii-impact-on-workers