Сусрет крупног капитала и Вучића

Сусрет крупног капитала и Вучића

Недавно се, на скупу Привредне коморе Србије, Вучић срео са најкрупнијим домаћим капиталистима да би саслушао њихове проблеме који коче њихово профитирање.

Детаљи. Најкрупнији домаћи капиталисти жалили су се највише због: бирократије која им кочи веће зараде и експанзију на тржиштима других земаља и мањак помоћи од стране државе када дође до конкуренције са страним капиталом

►Присутни на састанку били су: МК група Александра Костића, Еликсир група Станка Поповића, Индустрија меса Матијевић Зорана Матијевића, па чак и један од најкрупнијих српских капиталиста, Мирослав Мишковић, власник Делта холдинга. 

►На састанку је једна од најважнијих тема била бирократија и издавање грађевинских дозвола. 

►Један од присутних капиталиста, Станко Поповић, предложио је да се проблем грађевинских дозвола може решити угледањем на државу „доброг“ капитализма – Аустрију, где је, уместо 24 месеца чекања, за добијање дозволе за индустријске објекте потребно само 12–15 месеци (у складу са стандардима ЕУ), што, наравно, значи убрзање стварања профита.

►На састанку су били и Костић и Мишковић, који су примарно оријентисани према Балкану, Русији и Кини, али и капиталисти више усмерени ка Блиском истоку, специфично Уједињеним Арапским Емиратима – попут Мирољуба Радовановића, као и они који су оријентисани ка западној Европи, попут Станка Поповића.

►Сви они су, међутим, повезани са државом и владајућом странком, чија им дугорочна политика четири стуба омогућава сарадњу са различитим империјалистичким блоковима - и тиме задовољава њихове интересе.

Контекст. Cастанак се односи на период након масовног отпуштања хиљада радника у Србији, који су били запослени у фирмама страног капитала, претежно немачког. 

►Управо због тога, састанак са крупним капиталом био је неопходан како би се решило питање попуњавања празнина на тржишту које немачки капитал ствара одласком.

Шта је важно знати? Уочи последица нове капиталистичке кризе и студентских протеста, долазимо и до потврде чињенице да веома мали број губиташких капиталиста подржава опозицију, док крупни капитал подржава владајућу странку. 

Зоран Дракулић (познати финансијер бившег ДСС-а и функционер про-ЕУ странке Србија Центар Здравка Поноша) oдлучио је да подржи тренутне протесте студената и додатно је говорио о томе како је држава "лош привредник" зато што више "воли" страни капитал од домаћег, да је за ниске услове живота у Србији крива корупција, а не капитализам и сличне небулозе.

►Капитал повезан са опозицијом, у време одлива страног капитала из Србије покушава да повуче крупни капитал на страну опозиције, што би наравно била његова осигурана победа.

Закључак Радници у Србији немају ништа од интерне борбе и прерасподеле снага капиталистичких група, небитно да ли оне представљају минорне или крупније групације. 

►Радницима треба да буде апсолутно небитно да ли их експлоатише страни или домаћи капиталиста. 

►Радничка класа ствара целокупни друштвени производ, али мањина капиталиста присваја овај друштвени производ. Радничка класа мора да уклони ову противречност укидањем приватног власништва над средствима за производњу и организовањем социјалистичке производње, где ће цео друштвени производ припадати целокупном друштву за задовољавање потреба друштва, а не задовољавање мањине капиталиста. 

►Ово је могуће само кроз заузимање власти од стране радничке класе која је вођена од стране свог представника у форми комунистичке партије која се доследно води марксизмом-лењинизмом.