Детаљи:
► Покрајинска влада Војводине наменила је 550 милиона динара пољопривредницима на име субвенција за куповину пољопривредних машина и опреме.
► Од укупне своте субвенција, свако газдинство које је прошло на конкурсу добиће оквирно 7.500 евра, што указује да је помоћ намењена малим и најрањивијим газдинствима.
Важно је знати:
► Због свог стратешког значаја, пољопривреда је једна од привредних грана која је највише субвенционисана од стране модерних капиталистичких држава. Цена хране у великој мери одређује висину минималне зараде која је потребна радницима да би могли да преживе и наставе са радом. Последично, довољна снабдевеност и стабилност цена хране кључно утичу на профитабилност и развој свих осталих сектора економије.
► У Србији, 20% радне снаге чине ситни пољопривредници који представљају релевантан друштвени и политички фактор.
► Иако без „праве“ странке која би заступала њихове интересе, релативно добро организовани кроз удружења, пољопривредници често организују демонстрације и друге протестне активности у покушају да поправе свој друштвено-економски положај.
Власт није у прилици да у потпуности игнорише њихове проблеме, те су преговори са удружењима о повећању субвенција и друге материјалне помоћи поприлично честа појава.
► Због изиграних обећања након постигнутог договора, или појавом нових потешкоћа, удружења се по правилу поново дижу у протест захтевајући поновне преговоре и побољшане услове.
У најскоријој епизоди, пољопривредници су на таласу демонстрација у Србији организовали протест у Новом Саду због проблема са сушом и, како се наводи, неиспуњених обећања из ранијих договора са Министарством пољопривреде.
► Цикличне побуне сељака и мере помоћи државе само краткорочно „гасе пожаре“ и помажу пољопривредницима да некако преброде годину са главом изнад воде. Истоветни проблеми се упркос свему континуирано понављају и не постоји назнака да политичким путем може доћи до било каквог системског и трајног решења.
► Права реформа се међутим све време одвија по дубини, у самој основи капиталистичког система.
► У Србији се увелико одиграва монополизација пољопривреде и укрупњавање газдинстава, о чему смо и раније писали.
Економија обима омогућава великим газдинствима производњу са нижим трошковима, лакши приступ финансијама као и ефикасно коришћене нових технологија што прави велики јаз између конкурентности великих и малих пољопривредника. Развој капиталистичких односа у пољопривреди природно истискује ситне призвођаче са тржишта.
► У периоду 2002-2022 чак 740 000 људи је напустило село, док је само од 2018. укупан број фарми опао за 10%. Просечна старост носиоца газдинства износи 60 година, а само 1 од 11 газдинстава има носиоца млађег од 40 година што назначује наставак тренда гашења малих имања на чији рачун се шире пољопривредни конгломерати.
Закључак:
► Учешће пољопривредне радне снаге у ЕУ износи око 4% и за очекивати је да у средње-дугом року, услед даље неминовне монополизације, број пољопривредника и у Србији падне на исти ниво. Покушаји да се победи логика система унапред су осуђени на пропаст, а привидни краткорочни успеси највише што могу да донесу јесте успоравање тренда, чиме власт амортизује шокове које изазива оваква друштвена трансформација.
► Све више пољопривредника неизбежно пада у редове пролетеријата, стога се и њихови интереси изједначују са интересима радничке класе. Уместо јалове ситносопственичке борбе за приватно власништво, заједничка борба свих радних људи за социјализам једина је перспектива напретка и побољшања услова живота заједнице.